Tim naučnika s američkog Nacionalnog instituta za zdravlje uspeo je da mapira međusobne odnose različitih rasa u istraživanju tokom kojeg su analizirani DNK uzorci 1.346 pasa koji su pripadnici 161 različite pasmine.
[addToAppearHere]
Ovo su ključni zaključci te studije:
- Psi su uzgajani za određene poslove, i to se vidi u njihovim genima
Kako se životni stil čovečanstva menjao od lovačkog, preko sakupljačkog do proizvođačkog i savremenog urbanog, ljudi su uzgajali pse da bi ih prilagodili sebi. A onda se, tokom poslednjih 200 godina, pojavljivalo sve više rasa u okviru tako nastalih kategorija.
Ljudi su ukrštali rase da bi stvorili hibride na osnovu izgleda i temperamenta, i ti hibridi su kasnije postajali nove rase.
- DNK hibridnih rasa potvrđuje istorijske podatke
Genetsko mapiranje pokazuje, na primer, da su buldog i terijer ukršteni u Irskoj između 1860. i 1870. godine. To se slaže s istorijskim podacima prema kojima je stvaranje hibrida ove dve rase u vezi s borbama pasa tog vremena.
- Geografija je bitna
Ovčari generalno mogu da se svrstaju u dve grupe – jednu iz ruralne Britanije i drugu s Mediterana. Kad su ljudi prešli s lova na gajenje stoke, ovčarske rase su verovatno nastale nezavisno u različitim oblastima. To bi moglo da objasni zašto ove dve grupe pasa koriste različite taktike za okupljanje stada.
- Nisu svi psi na američkom kontinentu „imigranti“
Genetski materijal ranih psećih stanovnika obe Amerike i danas živi u nekim rasama. Psi su prešli u Severnu i Južnu Ameriku zajedno s ljudima pre više od 10.000 godina, ali kad su Evropljani prešli okean, doneli su sa sobom i svoje rase. Dosadašnje studije su ukazivale da su nove rase uglavnom istisnule one stare, ali poslednje istraživanje pokazuje da se DNK starih američkih pasa održao kod nekih savremenih rasa kao što je čivava.
Izvor: magazin Pas/petmagazine.rs
