Životinje su oduvek bile inspiracija za razne mitove, poput onog: ako prerežete glistu na pola, dobićete dve.
Dosta ovih mitova dolazi iz crtanih filmova, a donosimo vam 5 popularnih za koje ste morali čuti… a većina ljudi još uvek veruje da su istiniti…
1. Ako prerežete glistu na pola, dobićete dve
Za većinu dece, ovo je bio prvi pokušaj biologije. Pronađu glistu, prerežu je na pola – i desi se čudo: obe polovine su još uvek žive!
Za biologe ‘crv’ se odnosi na mnoge, vrlo različite organizame. Sposobnost da regenerišu delove tijela se razlikuju kao nebo i zemlja, iako se repovi uopsteno lakše regenerišu. Kod glista, repovi obično umiru kada ih prekinete, dok kod drugih vrsta ‘crva’ mogu ponovo izrasti. Neke vrste mogu čak regenerisati i delove glave. Gliste imaju kompleksno izgrađeno telo, sa mozgom, srcem, organima za probavu, repom…
Dakle, ideja da prerežete glistu na pola i dobijete dve je isto toliko luda kao da to učinite sa kravom ili psom.
Ovaj mit verojatno potiče od jednostavnog nesporazuma. Crvi, kao i većina insekata, imaju regenerativne sposobnosti, samo što nisu toliko napredne kao što mislimo. Dakle, ako ste odrezali deo repa gliste postoji mogućnost da bi novi mogao izrasti.
A zašto se obe polovice kreću? Zato što se grče od silne boli koju ste im naneli, dok ‘ispaljuju’ posljednje nervne signale. Slična stvar se dešava i kod dekapitulacije kokoški i ljudi. Ukoliko se i dalje pitate… Da, gliste, nakon što ih prepolovite – umru.
2. Zečevi jedu šargarepu, Miševi vole sir
U svetu mitova, šargarepe su za zečeve ono što su banane za majmune. Jedina stvar koja je ‘sigurnija’ od zeke sa šargarepom, je miš koji voli sir. Ukoliko na mišolovku ne postavite veliki (trouglasti) komad sira, miš nikada neće ući u klopku.
Crtaći su zagorčali život zečevima. Dovoljno govori činjenica da na svakoj web stranici o zečevima mora biti ovo upozorenje: „Ako pokušate hraniti zeca samo šargarepom, on će umreti“. Ako se vašem zecu ipak svidi šargarepa, i dalje morate paziti koliko mu dajete da je jede.
Zečevi koji žive van crtanih filmova uglavnom jedu seno i zelenilo. Ako dadnete zecu šargarepu sa zelenim vrhom, on će pojesti samo zeleni vrh.
Što se tiče miša i sira… miševi imaji jako osetljivo čulo mirisa… a većina sireva ima jake mirise, od kojih miševi doslovno beže.
Nedavna studija je pokazala da miševe odbija hrana poput sira, a da ih privlači ona koja sadrži relativno više šečera, kao što su žito i voće. Ovaj mit je napokon prepoznao i Britanski Parlament, te izdao ‘zvaničnu napomenu’ da je najbolje da se miševi namame keksom, žitaricama ili čokoladom.
3. Ptica napustiti svoje ptiće ako ih dotaknete
Prvo, ptice retko koristite čulo mirisa, i umesto toga oslanjaju se na oči i uši. Dakle, ne, ne može odmah osetiti kada je njena beba zaražena ljudskim mirisom, koji ostaje na njoj nakon što je dotaknete.
Drugo, ptice zaista nije briga da li ste dotakeli njihove mlade ili ne. Iako, ako to činite dok ptičić uči da leti može biti štetno za njega, to ne sprečava majku da ih hrani i vodi brigu o njima. Majke ptice su vezane za svoje mlade u dobrim i lošim momentima, baš kao što su i vaše majke vezane za vas.
Treće, ukoliko zaista i nađete malo ptiće ispod drveta, verovatno je ispalo iz gnezda i iako ga majka neće sigurno napustit jer ste ga dotakeli, ipak ga ne premeštajte na drugu lokaciju, jer će ga to samo razdvojiti od majke, koja je u tom trenutku verovatno u potrazi za hranom.
4. Bikove iritira crvena boja
Za mnoge od nas, jedini deo španske kulture za koju znamo je da se okupljaju na stadionima, gde čovek u smešnom odelu maše ljutom biku komadom crvenog platna ispred nosa. S ciljem da ga još više naljuti.
A onda ste u jednom trenutku vašeg života videli, verojatno u crtanom filmu, da je crvena boja ta koja ljuti bika.
Zašto je ovo samo mit? Zato što su bikovi u stvarnom životu daltonisti (uopšte ne razlikuju boje). Ono što bikove razbesni je mahanje platna ispred očiju.
5. Kamile pohranjuju vodu u svoje grbe
U stvarnosti, kamile ne pohranjuju vodu u svoje grbe, već masnoće. Manoće su mnogo korisnije od vode u pustinji, jer daju kamilama energiju koja im je potrebna da bi se njihov metabolizam održao. Ne zaboravite da je hrana, kao i voda, jako retka pojava u pustinji.
Ako se pitate da li kamile trebaju vodu i kako ne dehidriraju – naravno da trebaju i naravno da mogu dehidrirati. Ali uzmite u obzir činjenicu da telo kamile funkcioniše drugačije od tela čoveka. One se mogu same ohladiti i ostati hladne mnogo duže od ljudi. Takođe imaju i posebne ćelije koje ne dozvoljavaju da im padne krvni pritisak kada padne zapremina tela. Sve to doprinosi činjenici da mogu prevaliti jako dug put bez dehidracije.
Jedan izvor ovog mita dolazi iz drevnog Rima, gdje je filozof/prirodnjak Pliny zaključio da kamile imaju dva stomaka, jedan za hranu i drugi za vodu. Neupućena javnost, videvši da kamila ima dve grbe, zaključila je da je u njima smešten stomak.
Drugi izvor je taj, da pustinjski nomadi – u vremenima očaja, raspore kamilu i piju vodu iz nje. Ovo se zapravo i dešava, popiju vodu koja se pomješala sa hranom koju kamila još nije probavila. Važno je zapamtiti da piju vodu iz stomaka, a ne grbe.
