DETE I PAS<\/strong><\/p>\nSamo posmatrajte dete tog uzrasta i bi\u0107e vam mnogo jasnije kako funkcioni\u0161u na\u0161i psi, tvrde nau\u010dnici. Kako obja\u0161njavaju, po ro\u0111enju, beba je sposobna da ose\u0107a samo jednu emociju, a to je \u2013 uzbu\u0111enje. Tokom prvih nekoliko nedelja, primeti\u0107emo da se kod beba ova prva emocija uslo\u017enjava, pa tako mogu biti zadovoljne ili uznemirene. Tokom prvih nekoliko meseci deca po\u010dinju da ose\u0107aju i ga\u0111enje, strah i ljutnju. Radost se sre\u0107e tek oko \u0161estog meseca \u017eivota, ka\u017eu stru\u010dnjaci, a prate je i emocije poput sumnji\u010davosti i snebivljivosti. Istinska privr\u017eenost, koju bismo jednostavnije nazvali ljubav, de\u0161ava nam se tek sa devet ili deset meseci.<\/p>\n
Kompleksne socijalne emocije, one koje uklju\u010duju znanje i prethodno iskustvo, javljaju se tek kasnije u \u017eivotu, a to su pre svih stid i ponos koji se javljaju nakon tre\u0107e godine \u017eivota, dok se ose\u0107aj krivice javlja tek pola godine kasnije. Detetu je \u010dak \u010detiri godine kad je sposobno da oseti prezir.<\/p>\n
Psi od ro\u0111enja do zrelog doba znatno br\u017ee prelaze ovaj razvojni put, pa tako ve\u0107 sa \u010detiri do \u0161est meseci ose\u0107aju ceo opseg emocija koje su im svojstvene kao vrsti. To zna\u010di da \u0107e tokom \u010ditavog \u017eivota ose\u0107ati spektar emocija dostupan detetu od dve i po godine, a to su: radost, strah, ljutnja, ga\u0111enje i \u2013 ljubav, ali pas nije sposoban da oseti kompleksnije emocije poput krivice, ponosa i stida.<\/p>\n
Mnogi \u0107e, me\u0111utim, pobijati ovu nau\u010dnu tvrdnju govore\u0107i da su u pona\u0161anju svog psa \u010desto prime\u0107ivali da ose\u0107a krivicu, naro\u010dito kad po povratku s posla, na primer, stan prona\u0111u u neredu jer je njihov pas povadio stvari iz plakara ili je pocepao novine i \u201erasuo\u201c ih po stanu. Tada se pas pokunji, ose\u0107a se nelagodno, sklanja pogled i izbegava kontakt. Me\u0111utim, nau\u010dnici tvrde da nije re\u010d o krivici, ve\u0107 o znatno jednostavnijem ose\u0107anju \u2013 strahu. Pas je nau\u010dio da nakon nevaljalstva sledi kazna. Neka radnja koja mu ne prija. Ono \u0161to tada vidite, to je strah od kazne.<\/p>\n
EMOCIJE KOD DECE<\/strong><\/p>\nPore\u0111enje je jedan od najefikasnijih na\u010dina u\u010denja, pa smo tako zamolili psihologa Sanju Dutinu da nam malo bli\u017ee objasni psihologiju mali\u0161ana uzrasta dve do dve i po godine, kako bismo bolje razumeli svoje pse. Oni koji imaju decu ili unuke tog uzrasta, verovatno \u0107e nakon \u010ditanja ovog teksta mnogo bolje razumeti i svoje mali\u0161ane, ali i ljubimce.<\/p>\n
\u2013 Deca od ro\u0111enja razvijaju emocionalne sposobnosti i na\u010din na koji izra\u017eavaju emocije. Emocionalni razvoj, naravno, prati kognitivni i socijalni razvoj, razvoj razli\u010ditih ve\u0161tina i jezika. Kod bebe se prvo javlja jedno op\u0161te i difuzno stanje uzbu\u0111enosti, iz kog se dalje razvijaju dve emocije \u2013 stanje prijatnosti i neprijatnosti. Vremenom se iz njih izdvajaju ostale emocije, poput ga\u0111enja i straha, radosti, ljutnje i tuge, koje zovemo osnovnim (primarnim) emocijama. Primarne emocije imaju biolo\u0161ku osnovu, univerzalne su i zajedni\u010dke ljudima i \u017eivotinjama, pa tako imamo jasne i nedvosmislene dokaze da ih poseduju i psi. Primarne emocije deteta na uzrastu od dve godine su intenzivne ali kratkotrajne i prolazne, i potrebno je iskustvo da se uspostavi adekvatan na\u010din emocionalnog izra\u017eavanja. Deca na tom uzrastu vole da istra\u017euju, da testiraju svoje i tu\u0111e granice. Ukoliko pre\u0111u dozvoljenu granicu i na neki na\u010din ih prekorimo, reaguju napadima besa i frustracijom. Kako jo\u0161 uvek nemaju kontrolu nad svojim emocijama, bes i frustracija dolaze naglo u formi pla\u010da ili udaranja. S druge strane, uz kratak opseg pa\u017enje, vrlo lako mo\u017eemo da im skrenemo pa\u017enju na ne\u0161to drugo, i da suze pre\u0111u u smeh. Ve\u0107ini vlasnika ova pona\u0161anja mogu delovati poznato i mo\u017ee se povu\u0107i jasna paralela sa psima \u2013 obja\u0161njava na\u0161a sagovornica.<\/p>\n
Kako ka\u017ee, tek od druge polovine druge godine \u017eivota po\u010dinju da se razvijaju slo\u017eenije, takozvane sekundarne emocije, i to putem u\u010denja. To su, recimo, emocije koje se odnose na druge ljude (ljubav, ljubomora, zavist\u2026) i emocije u vezi sa samoprocenom (ponos, stid, krivica, kajanje\u2026).<\/p>\n
\u2013 U odnosu na primarne, do ovih emocija ne dolazi po automatizmu, ve\u0107 zahtevaju neke vi\u0161e kognitivne funkcije, zbog \u010dega ih i zovemo emocijama vi\u0161eg reda, moralnim ili socijalnim. Dete mora imati mentalnu predstavu o sebi, mora biti sposobno da proceni i zamisli kako \u0107e njegovo pona\u0161anje da uti\u010de na druge ljude ili kako \u0107e drugi ljudi gledati na njegovo pona\u0161anje. Ako ovo uporedimo s primarnim emocijama kao \u0161to je strah (kad bez na\u0161e kontrole srce po\u010dinje ubrzano da nam lupa, znoje nam se dlanovi\u2026), o\u010digledno je da je potreban odre\u0111eni nivo samosvesti i mentalne kompleksnosti da bi dete bilo sposobno za ose\u0107anje krivice, kajanja ili stida. Tako\u0111e, bez obzira na brojne naslove koji nas obave\u0161tavaju da su psi sposobni da vole, ose\u0107aju krivicu ili ljubomoru, za sada nemamo dokaza da su sposobni za tako ne\u0161to. Problem je \u0161to im \u010desto pripisujemo bogat emocionalni \u017eivot jer pse\u0107e pona\u0161anje poredimo s ljudskim i upadamo u zamku antropomorfizma. Bilo kakvo povr\u0161no slaganje na\u0161eg i njihovog pona\u0161anja, ili gest koji podse\u0107a na ljudski, direktno procenjujemo kroz ljudsku psihologiju, neki vi\u0161i nivo svesti i kognitivnu kompleksnost, a zapravo je u pitanju samo nau\u010dena ili instinktivna submisivnost.<\/p>\n
Kako obja\u0161njava na\u0161a sagovornica, jedino \u0161to mo\u017eemo sa sigurno\u0161\u0107u da tvrdimo jeste da psi imaju primarne, osnovne emocije, zbog \u010dega se, izme\u0111u ostalog, \u010desto ka\u017ee da je pas na nivou deteta od dve i po godine.<\/p>\n
\u2013 Tokom druge godine \u017eivota, kod deteta se mo\u017ee prepoznati rana forma empatije, tj. po\u010dinje da se razvija ve\u0161tina razumevanja sopstvenih i tu\u0111ih emocija. U tom smislu, ima prostora za pretpostavku da je mogu\u0107e da i kod pasa postoji neki vid razumevanja ose\u0107anja vlasnika, \u0161to bi objasnilo njihovu posebnu bliskost i privr\u017eenost kad smo tu\u017eni. Mo\u017eda bi realnije bilo re\u0107i da prime\u0107uju da smo druga\u010dijeg raspolo\u017eenja, ali te\u0161ko da do kraja razumeju \u0161ta zapravo ose\u0107amo \u2013 zaklju\u010duje Sanja Dutina.<\/p>\n
EMOCIJE<\/strong> PASA<\/strong><\/p>\nDr Marijana Vu\u010dini\u0107, profesor na predmetu pona\u0161anje, dobrobit i za\u0161tita \u017eivotinja na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, obja\u0161njava da su primarne emocije one na koje pas odgovara reakcijom \u201epri\u0107i\u201c, \u201eboriti se\u201c ili \u201epobe\u0107i\u201c.<\/p>\n
\u2013 Primitivne emocije omogu\u0107avaju opstanak u \u017eivotu. Strah je primitivna emocija. \u017divotinja ne mora da prepozna stimulus koji ju je upla\u0161io, ali \u0107e na taj stimulus uvek odgovoriti reakcijom \u201eboriti se\u201c ili \u201epobe\u0107i\u201c. \u010covek ima \u0161est primarnih emocija: strah, bes, radost, tuga, ga\u0111enje i iznena\u0111enje. One postoje i kod \u017eivotinja. Ovim emocijama treba dodati i ljubav i u\u017eivanje. Sekundarne emocije su one koje nastaju posredstvom iskustva i pam\u0107enja. To su ose\u0107anja koja se razvijaju posle odre\u0111enih doga\u0111aja i upam\u0107enih ishoda i posledica. Za njih su odgovorni vi\u0161i mo\u017edani centri u kori velikog mozga. Kod ljudi su sekundarne emocije: sram\/posti\u0111enost, ljubomora, ose\u0107aj krivice\/kajanje, empatija i ponos. One imaju socijalni zna\u010daj. Kod pasa ove sekundarne emocije ne postoje.<\/p>\n
Na\u0161a sagovornica ka\u017ee da je, kako bi se razumele emocije kod pasa, neophodno najpre objasniti i \u0161ta su to uop\u0161te emocije. U naj\u0161irem smislu, mogu da se objasne kao psiholo\u0161ki fenomeni koji upravljaju i kontroli\u0161u pona\u0161anje.<\/p>\n
\u2013 Emocije predstavljaju uzbu\u0111eno stanje organizma koje je izazvano zna\u010dajnim, za psa va\u017enim stimulusom (situacijom), koje psihofizi\u010dki priprema psa za odre\u0111enu aktivnost koja ima funkciju prilago\u0111avanja tom stimulusu, odnosno situaciji u kojoj se pas na\u0161ao. Stimulusi\/situacije koje izazivaju emocije dovode do tri vrste promena kod pasa, a to su: fiziolo\u0161ke promene unutar organizma koje su nevidljive (poja\u010dano lu\u010denje adrenalina, ubrzan puls, \u0161irenje zenica, ubrzano disanje, pove\u0107anje \u0161e\u0107era u krvi), subjektivni do\u017eivljaji ose\u0107anja (strah, tuga, patnja, ljutnja, sre\u0107a i drugo) i promene u pona\u0161anju (uo\u010dljive manifestacije emocija). Zato su emocije slo\u017eene reakcije koje imaju dvojaku funkciju, a to su adaptacija i interakcija (komunikacija). \u010covek upravo razume emocije pasa na osnovu signala i pomo\u0107u njih komunicira sa psom. Zahvaljuju\u0107i postojanju signala psi komuniciraju i me\u0111usobno. Signali su reakcije na odre\u0111ene stimuluse\/situacije koje su karakteristi\u010dne za odre\u0111ene emocije. Signali se karakteri\u0161u promenama na\u010dina vokalizacije\/ogla\u0161avanja, polo\u017eaja tela, hodova i stavova, promenama polo\u017eaja dr\u017eanja i aktivnosti repa, u\u0161iju, promenama u grimasama, odnosno izgledu i aktivnosti o\u010diju i usana i tonusa drugih mi\u0161i\u0107a li\u010dnog dela glave psa. Zato svaki vlasnik treba da poznaje ove signale kako bi znao kako se njegov ljubimac ose\u0107a i \u0161ta bi trebalo da se popravi u odnosu \u010dovek-pas da bi ova interakcija bila \u0161to kvalitetnija \u2013 obja\u0161njava nam.<\/p>\n
![\"stid](\"http:\/\/petmagazine.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/stid-i-ponos-300x188.jpg\")
<\/a><\/p>\nOna napominje i da psi nisu kadri da osete stid, ponos ili krivicu, ali da i psi imaju sposobnost pam\u0107enja i sticanja isksustava, i da \u0107e upamtiti sve \u0161to je za njih prijatno i neprijatno.<\/p>\n
\u2013 Psi tako\u0111e imaju sposobnost da na osnovu iskustva predvide redosled de\u0161avanja u svojoj okolini i posledice koje mogu da im se dese, tako da je i ova osobina uslovljena upam\u0107enim posledicama i primarnim ose\u0107anjima. Interesantno je da psi poseduju sposobnost da razumeju pozitivna i negativna ose\u0107anja drugih pasa i ljudi, i to upravo na osnovu promena grimasa, odnosno izraza li\u010dnog dela glave \u2013 ka\u017ee dr Vu\u010dini\u0107.<\/p>\n
\u0160ta sve ovo zapravo zna\u010di za vlasnike pasa? Pa, za po\u010detak, ako silno \u017eelite da obu\u010dete svog psa u neki kostim radi fotografisanja, to slobodno mo\u017eete u\u010diniti jer va\u0161eg psa ne\u0107e biti sramota. Tako\u0111e, on ne\u0107e biti ponosan na nagradu koju je osvojio na takmi\u010denju. Ali, budite sigurni da vas pas voli i da je najzadovoljniji kad ste zajedno, a to je i najva\u017enije, zar ne? Ba\u0161 kao \u0161to i \u010duvena pesma Bitlsa ka\u017ee \u2013 All you need is love (Sve \u0161to ti je potrebno jeste ljubav). A toga od na\u0161ih pasa imamo na pretek!<\/p>\n
Razvojne faze psa<\/strong><\/p>\nOdvijaju se br\u017ee nego kod \u010doveka, i kad pas ima dve do dve i po godine, tada je on zapravo mnogo stariji od deteta iste starosti.<\/p>\n
\u2013 Godine psa ne treba mno\u017eiti sa sedam, jer je ustanovljeno da ve\u0107e rase pasa rastu i razvijaju se sporije od malih, ali i da \u017eive kra\u0107e. Zato, psu velike rase starosti dve godine odgovara starost \u010doveka od 18 (x 9) godina, psu srednje velike rase iste starosti odgovara starost \u010doveka od 21. godine (x 10,5), a psu male rase starom dve godine odgovara starost \u010doveka od 25 godina (x 12,5) \u2013 obja\u0161njava dr Marijana Vu\u010dini\u0107.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sigurno ste do sada ve\u0107 mnogo puta \u010duli da su psi tokom celog \u017eivota mentalno na nivou deteta od dve i po godine. Da li ste se onda zapitali \u0161ta <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":921,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-920","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivosti-o-zivotinjama"],"gutentor_comment":0,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/920","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=920"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/920\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":922,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/920\/revisions\/922"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/921"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=920"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=920"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=920"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
![\"pas\"](\"http:\/\/petmagazine.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/pas-1.jpg\")
<\/a><\/p>\n