Najnovija ispitivanja pokazuju da gotovo sve bolesti koje su povezane s poreme\u0107ajima pona\u0161anja i s poreme\u0107ajima li\u010dnosti i komunikacije mogu da se jave i kod \u017eivotinja, a naro\u010dito kod pasa koji su u direktnom kontaktu sa \u010dovekom, te bivaju izlo\u017eeni gotovo istovetnim vrstama stresa.<\/p>\n
[addToAppearHere]<\/p>\n
\u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong>Pi\u0161e: dr veterinarske medicine Vladimir Terzin za magazin Pas<\/strong><\/p>\n Nekad su oboljenja poput poreme\u0107aja li\u010dnosti i drugih vidova mentalnih bolesti bila rezervisana samo za populaciju ljudi. Usled postajanja govora kao metode komunikacije, bilo je veoma lako uo\u010diti razli\u010dite poreme\u0107aje u komunikaciji, a pomo\u0107u utvr\u0111enog na\u010dina pona\u0161anja s drugim ljudskim bi\u0107ima \u010dovek je vrlo rano bio sposoban da prepozna i poreme\u0107aje pona\u0161anja kod drugih ljudi.<\/p>\n Me\u0111utim, napretkom nauke i pove\u0107anjem upotrebe lekova po\u010deli smo da zapa\u017eamo i promene u pona\u0161anju \u017eivotinja koje su odudarale od uobi\u010dajenog. Tako\u0111e, po\u010deli smo da zapa\u017eamo i da odre\u0111eni lekovi koji su eksperimentalno davani \u017eivotinjama tako\u0111e uti\u010du na njihovo pona\u0161anje na isti na\u010din kao i kod \u010doveka.<\/p>\n Naravno, prvo polje ispitivanja bilo je polje straha. Davanjem lekova koji su regulisali ose\u0107aj straha kod \u010doveka zapa\u017eeno je da potpuno isti efekat imaju i kod \u017eivotinja. Tako se kasnije pokazalo istovetno delovanje antidepresiva i drugih medikamenata. Tada je usledilo logi\u010dno pitanje: Kako je to mogu\u0107e? \u0160ta se de\u0161ava s ose\u0107anjima \u017eivotinja? Da li i oni sanjaju i imaju no\u0107ne more? Poseduju li iste strahove ?<\/p>\n Pokazalo se da je na sva pitanja odgovor prost \u2013 DA.<\/p>\n Jedno od najinteresantnijih polja ispitivanja jeste demencija koja je okarakterisana kao op\u0161ti izraz za propadanje mentalnih sposobnosti u takvoj meri da onemogu\u0107ava svakodnevan normalan \u017eivot. Napretkom veterinarske nauke i njenim pribli\u017eavanjem medicini koja se primenjuje kod ljudi, \u017eivot ku\u0107nih ljubimaca zna\u010dajno se produ\u017eio.<\/p>\n Okida\u010d za demenciju mogu biti i oboljenja bubrega, dijabetes, bolesti \u0161titaste \u017elezde, bolesti zglobova i kostiju<\/strong><\/p><\/blockquote>\n Tako su veterinari u svojim praksama po\u010deli da budu upozoravani od vlasnika na \u010dudna pona\u0161anja svojih ljubimaca i na promene navika koje su do tada bile nepoznate. Takve promene su mogle da budu minimalne, suptilne, ali pona\u0161anje je moglo da po\u010dne naglo da se menja. Pogotvo pri naglim promenama koje nisu bile izazavane vidljivim razlozima, opravdano se sumnjalo da dolazi do promena u obrascima pona\u0161anja koji nisu uslovljeni promenama u spoljnoj sredini (okru\u017eenju). Odgovor je morao biti prona\u0111en na drugoj strani. U promenama mo\u017edanih aktivnosti.<\/p>\n Kao i stariji ljudi, i psi mogu promeneti pona\u0161anje, pa je tako zapa\u017eeno da polako zamenjuju dan za no\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n Mnogi vlasnici su primetili da njihovi psi tokom vremena, a pogotovu ako prelaze starost od deset godina, po\u010dinju du\u017ee da spavaju, te\u017ee se bude i nervozniji su kad se probude. Ne \u017eele da izlaze napolje ujutro ili po lo\u0161em vremenu, i mogu i pokazati i agresivnost pri insistiranju vlasnika na pre\u0111a\u0161njim navikama. Sli\u010dno pona\u0161anje se mo\u017ee zapaziti i kod starijih ljudi, i smatra se da ukazuje na po\u010detak demencije kad je jedan od osnovnih simptoma sporije prilaga\u0111avanje mozga na novonastale situacije. Kao i stariji ljudi, i psi mogu promeneti pona\u0161anje, pa je tako zapa\u017eeno da polako zamenjuju dan za no\u0107. No\u0107u manje spavaju, vi\u0161e vremena provode u besciljnom lutanju kroz stan, ubrzanije di\u0161u i pokazuju ve\u0107u osetljivost na zvuke. \u010cak i na neke zvuke na koje ranije nisu reagovali, u starijim godinama po\u010dinju da reaguju, pa \u010dak i da pokazuju strah .<\/p>\n Ovakvi preme\u0107aji, osim ako nisu izazvani nekim oboljenjima, nazivaju se kongnitivnom disfunkcijom kod pasa (canine cognitive dysfunction \u2212 CCD) \u0161to je po dijagnozi istovetno s demencijom kod ljudi.<\/p>\n Naj\u010de\u0161\u010di simptomi CCD su<\/strong>:<\/p>\n U toku promene pona\u0161anja veoma \u010desto se pojavljuju i epilepti\u010dni napadi koji mogu biti izazvani naglom pojavom zvukova, paljenjem svetla (fotosenzitivna epilepsija) ili nekom formalnom radnjom koja je bila uobi\u010dajena. Ovo je i odgovor na jednuo od \u010destih pitanja koje se postavljalo u veterinarskom krugovima, a nije imalo adekvatno obja\u0161njenje u fiziologiji i patologiji \u2013 pojava epilepti\u010dnih napada kod starijih pasa za koje se nije moglo na\u0107i patolo\u0161ko obja\u0161njenje. Uzrok je bio CCD.<\/p>\n Naravno, nikad ne treba zaboraviti da sve ove promene u pona\u0161anju mogu biti izazvane i patolo\u0161kim oboljenjima koji se mogu javiti kod starijih pasa. Naro\u010dito dugotrajna skrivena metaboli\u010dka oboljenja mogu dosvesti do ovakvih stanja. Tu pre svega spadaju oboljenja bubrega, dijabetes, bolesti \u0161titaste \u017elezde, poreme\u0107aji varenja, anemije, hroni\u010dni bolovi, bolesti zglobova i kostiju i skrivena tumorska oboljenja.<\/p>\n Zbog svega navedenog, na\u0161i ku\u0107ni ljubimci koji spadaju u kategoriju seniora tra\u017ee pove\u0107anu pa\u017enju i negu. Potrebno je obratiti ve\u0107u pa\u017enju na njihovo zdrvstveno stanje i prevenirati sva mogu\u0107a oboljenja koja mogu imati za posledicu navedene simptome. Me\u0111utim, ako nema dijagnostiovanih bolesti, na kraju se moramo pomiriti sa \u010dinjenicom da boluju od demencije i moramo poku\u0161ati da im olak\u0161amo stanje i smptome koje imaju. Tako\u0111e, starijim psima je potrebno davati i odr\u0111ene suplemente (omega 3 i omega 6) i prilagoditi ishranu. Naravno, i tu je jedan od naboljih lekova \u2013 pove\u0107ana pa\u017enja i \u0161to vi\u0161e ljubavi.<\/p>\n\n