{"id":281,"date":"2016-10-31T08:10:49","date_gmt":"2016-10-31T07:10:49","guid":{"rendered":"http:\/\/www.petandshop.com\/blog\/?p=281"},"modified":"2016-10-31T08:10:49","modified_gmt":"2016-10-31T07:10:49","slug":"da-li-psi-osecaju-krivicu-kad-su-uhvaceni-na-delu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/da-li-psi-osecaju-krivicu-kad-su-uhvaceni-na-delu","title":{"rendered":"Da li psi ose\u0107aju krivicu kad su UHVA\u0106ENI NA DELU?"},"content":{"rendered":"
\n

Izgled krivca i tu\u017ene o\u010di izazvane su kritikom, a ne neposlu\u0161no\u0161\u0107u, i javljaju se kao odgovor na reakciju vlasnika pre nego zato \u0161to su zaista svesni da su zgre\u0161ili. Ono \u0161to nam deluje kao krivica, u stvari je pogled pun straha u i\u0161\u010dekivanju kazne, pokornost kojom poku\u0161avaju da umanje besnu reakciju.<\/p>\n

[addToAppearHere]<\/p>\n<\/div>\n

<\/div>\n
\n
\n
\"\"<\/p>\n
Foto: Profimedia<\/span><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\u010cak 74 odsto vlasnika smatra da njihov pas ose\u0107a krivicu, dok 60 odsto ljudi manje kritikuje ljubimca zbog tu\u017enih o\u010diju i umiljatog stava.<\/p>\n

\u00a0[addToAppearHere]<\/div>\n

Postoji li vlasnik koji nije bar jednom do\u017eiveo da nakon \u0161to se vrati ku\u0107i zatekne sa\u017evakane ra\u010dune, izgrizenu papu\u010du, iskopano cve\u0107e ili neki drugi nered po stanu? Nakon \u0161to optu\u017eite psa, mo\u017eda i vama pro\u0111u kroz glavu slede\u0107e re\u010denice: \u201eVidim po o\u010dima da mu je krivo, ta\u010dno zna da je bio nevaljao\u201c, \u201eKako da se ljutim, kad \u010dim vidim te tu\u017ene o\u010di odmah zaboravim i oprostim\u201c, \u201eZna on dobro \u0161ta je uradio, pa se jo\u0161 napravio lud i podvio rep\u201c, \u201e\u010cim napravi glupost, dovoljno je da stanem ispred njih i pitam ko je to uradio, i odmah po licu prepoznam krivca\u201c.<\/p>\n

\n
\"\"<\/p>\n
Foto: Profimedia<\/span><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

Mnogi vlasnici smatraju da njihov ljubimac ne samo da poseduje unutra\u0161nji emocionalni \u017eivot, ve\u0107 i razume \u0161ta mi mislimo \u2013 neposlu\u0161ni su iako vrlo dobro znaju i shvataju ku\u0107ni red i pravila. Kad nastane haos, prema odre\u0111enim pona\u0161anjima zaklju\u010dujemo da su svesni krivice i da priznaju. Naj\u010de\u0161\u0107i pokazatelji koji se navode jesu velike tu\u017ene o\u010di, pru\u017eanje \u0161ape kao znak pomirenja, spu\u0161tanje u submisivan polo\u017eaj, spu\u0161tanje repa ili glave, skretanje pogleda.<\/p>\n

Da li ova pona\u0161anja ispravno tuma\u010dimo i da li su psi stvarno sposobni da ose\u0107aju krivicu i imaju gri\u017eu savesti?<\/p>\n

IZGLED PONEKAD VARA<\/strong> \u2013 Postoje jasni dokazi da \u017eivotinje, pa i psi, poseduju osnovne ili takozvane primarne emocije kao \u0161to su radost ili strah. Za one slo\u017eenije, odnosno sekundarne emocije u koje spada i krivica, nemamo mnogo dokaza. Karakteristi\u010dne su za ljude, i zbog svoje prirode zahtevaju odre\u0111eni stepen samosvesti i mentalne kompleksnosti koja mo\u017eda nije karakteristi\u010dna za \u017eivotinje.<\/p>\n

Postoji jedna anegdota koja se navodi kao presudan i krajnji momenat koji nas je naterao da priznamo da mo\u017eda gre\u0161imo. Vlasnik se \u017ealio veterinaru da u njegovom odsustvu pas iscepa papir i raznese ga svuda po stanu, a zatim se sakrije ispod kreveta kao znak da mu je \u017eao \u0161to je to uradio. Veterinar ga je posavetovao da slede\u0107i put on sam iscepa papir, iza\u0111e iz prostorije i vrati se posle nekoliko minuta. Iako se pas nije ni mrdnuo sa svog mesta, vlasnik je opet video iste one znakove koji su mu ukazivali da ose\u0107a krivicu kao da je po\u010dinio neki nesta\u0161luk.<\/p>\n

\n
\"\"<\/p>\n
Foto: Profimedia<\/span><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\u010cinjenica je da pas veoma dobro interpretira ljudske signale komunikacije. Nau\u010di ih tako \u0161to posmatra na\u0161e pona\u0161anje. S druge strane, kad mi interpretiramo njegovo pona\u0161anje, skloni smo da ga poredimo s ljudskim, pa ako postoji bilo kakvo povr\u0161no slaganje, ono \u0161to va\u017ei za nas pripisujemo i njemu. Ovakvo primenjivanje ljudskih psiholo\u0161kih termina na \u017eivotinje nazivamo antropomorfizmom. Upravo to se de\u0161ava i onda kad u njegovom pogledu vidimo krivicu nakon \u0161to uradi ne\u0161to \u0161to mu nije dozvoljeno. Drugim re\u010dima, ne samo da nam izgleda kao da se kaje, ve\u0107 mislimo i da je svestan da je prekr\u0161io pravilo, da nije poslu\u0161ao ono na \u0161ta smo ga upozorili.<\/p>\n

\u2013 Psiholog Aleksandra Horovic s Kolumbija Univerziteta, pre nekoliko godina je odlu\u010dila da sve ovo i eksperimentalno proveri. Snimala je \u010detrnaestoro pasa u dnevnoj sobi vlasnika, starijih od \u0161est meseci, jer je to uzrast kad bi sekundarne emocije trebalo da se jave, ukoliko postoje. Psi su dobili instrukciju od vlasnika da ne pojedu odre\u0111enu poslasticu, a zatim su ostavljeni sami u prostoriji. Varirali su dva elementa: da li su psi poslu\u0161ali ili prekr\u0161ili komandu, kao i da li je vlasnik znao \u0161ta je pas stvarno uradio u njegovom odsustvu. Svaki put je vlasniku saop\u0161teno da li je poslastica pojedena ili ne, me\u0111utim, nekad su dobijali i neta\u010dnu informaciju. Re\u010deno im je da je pojeo kad u stvari nije bio kriv, jer je eksperimentator samo uklonio hranu, i obrnuto. Analize snimaka su pokazale da ne postoji razlika u pona\u0161anju koje asocira na izgled krivca kod onih koji su prekr\u0161ili pravilo i onih koji nisu. Me\u0111utim, one krupne o\u010di prepune gri\u017ee savesti i ostala sli\u010dna pona\u0161anja, \u010de\u0161\u0107e su se javljala kod pasa koje su vlasnici kritikovali jer su bili obave\u0161teni o njihovom nesta\u0161luku. \u010cak su i najvi\u0161e bili izra\u017eeni kod poslu\u0161nih pasa, \u010diji su vlasnici dobili pogre\u0161nu informaciju da su pojeli poslasticu.<\/p>\n

[addToAppearHere]<\/p>\n

Dakle, prema rezultatima, izgled krivca je izazvao kritikovanje a ne neposlu\u0161nost, i vi\u0161e se javlja kao odgovor na reakciju vlasnika nego zato \u0161to su svesni da su zgre\u0161ili. Pona\u0161anje je povezano s percepcijom krivice od vlasnika, a ne samim lo\u0161im \u010dinom. Ono \u0161to nam deluje kao krivica, u stvari je pogled pun straha u i\u0161\u010dekivanju kazne, pokornost kojom poku\u0161avaju da umanje besnu reakciju. Ali nezavisno od toga ne znaju \u010dime su uznemirili vlasnika i ne znaju \u0161ta je moralno i ispravno a \u0161ta nije. Kontekst je ipak uvek isti, pa asocijacijom stimulusa nau\u010de da im sledi neka kazna, posebno ukoliko je prisutan i povi\u0161en tonalitet glasa.<\/p>\n

Sve ovo ne zna\u010di da mo\u017eemo sa sigurno\u0161\u0107u da tvrdimo da psi ne ose\u0107aju krivicu, ali bar znamo da se oslanjamo na pogre\u0161ne znakove u pona\u0161anju. U nau\u010denu i instinktivnu submisivnost u\u010ditavamo mnogo vi\u0161e svesti nego \u0161to zaista postoji dokaza za to. Za\u0161to je to \u0161tetno za odnos koji gradimo s njima? Zato \u0161to u tom slu\u010daju mislimo da na\u0161 ljubimac razume pravila i da ih namerno ili nepa\u017enjom kr\u0161i, i da je u stanju da oceni svoja dela prema nekim ljudskim pravilima pona\u0161anja. Osu\u0111ujemo ga da je neposlu\u0161an i kritikujemo ga, dok gubimo iz vida pravi uzrok lo\u0161eg pona\u0161anja. Mo\u017eda je bio anksiozan u vlasnikovom odsustvu, mo\u017eda je bio upla\u0161en, a mo\u017eda mu je samo bilo dosadno. Ako samo kritikujemo i ka\u017enjavamo ga, pas ostaje zbunjen a pona\u0161anje \u0107e se ponoviti. Dok ne shvatimo \u0161ta se krije u pozadini i ne ostavimo po strani me\u0161anje ljudske perspektive i emocija sa \u017eivotinjskim, ne\u0107emo uspeti ni da uti\u010demo na njih ni da im izmenimo pona\u0161anje.<\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Izgled krivca i tu\u017ene o\u010di izazvane su kritikom, a ne neposlu\u0161no\u0161\u0107u, i javljaju se kao odgovor na reakciju vlasnika pre nego zato \u0161to su zaista svesni da su zgre\u0161ili. Ono <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":282,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-281","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivosti-o-zivotinjama"],"gutentor_comment":0,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/281","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=281"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/281\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":283,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/281\/revisions\/283"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/282"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=281"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=281"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=281"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}