Kuce mogu odli\u010dno da “nanju\u0161e” ljudske emocije i ta\u010dno osete kroz \u0161ta prolazi njihov vlasnik. Kad smo tu\u017eni, pona\u0161aju se kao pravi najbolji prijatelji, a izuzetno su efikasni kao deo terapije za razli\u010dite probleme s mentalnim zdravljem.\u00a0[addToAppearHere]<\/p>\n
<\/p>\n
Neko bi to nazvao intuicijom, predose\u0107ajem ili \u201e\u0161estim \u010dulom\u201c, ali postoje jasna nau\u010dna obja\u0161njenja za ove sposobnosti.<\/p>\n
Predstavljamo vam nekoliko stvari koje va\u0161 pas mo\u017ee da namiri\u0161e o vama, ali i za\u0161to i odakle poti\u010du takve njihove \u201emo\u0107i\u201c.<\/p>\n
Psi znaju kad smo tu\u017eni \u2013 <\/strong>Dok sedite tu\u017eno na ivici kreveta, va\u0161 pas vas tiho posmatra iz ugla sobe. Nakon odre\u0111enog vremena mo\u017eda \u0107e pri\u0107i, le\u0107i pored va\u0161ih nogu ili vam spustiti glavu na krilo. U njegovim o\u010dima veoma lako mo\u017eete prona\u0107i neki vid utehe. I to nije samo zato \u0161to ste njegova ljudska porodica i \u0161to saose\u0107a s tugom njemu bliske osobe. Pri\u0107i \u0107e svakome za koga proceni da je na neki na\u010din uznemiren, makar bio i stranac.<\/p>\n Prema studiji objavljenoj u \u017eurnalu Animal Cognition<\/em>, psi \u0107e pre pri\u0107i nekome ko pla\u010de nego nekome ko pri\u010da ili mumla. Uz to, na zvuk jecanja reaguju submisivnim pona\u0161anjem \u2013 povijanjem repa ili spu\u0161tanjem glave. Jo\u0161 uvek nije sigurno da su sposobni da ose\u0107aju empatiju, ali svakako su u stanju da razlu\u010de tugu od ostalih emocija.<\/p>\n Mogu da osete koje su nam namere \u2013 <\/strong>\u010cini li vam se da ta\u010dno znaju kad treba da se desi ne\u0161to \u0161to nije po njihovoj volji \u2013 kupanje, odlazak kod veterinara, rezanje noktiju? Nekoliko studija je potvrdilo da psi tuma\u010de na\u0161e namere tako \u0161to tuma\u010de na\u0161e pona\u0161anje. Koriste\u0107i kontakt o\u010dima prate na\u0161 pogled kako bi prepoznali \u0161ta nam je na umu, o \u010demu razmi\u0161ljamo i \u0161ta \u0107emo da uradimo. Na primer, ako gledamo u kadu i dozivamo ga, zna da je vreme za kupanje (i preventivno pobegne). Obi\u010dno se navodi da su psi mentalno na nivou dvogodi\u0161njeg deteta, \u0161to zna\u010di da okvirno mogu da razumeju oko 165 re\u010di i da protuma\u010de govor tela.\u00a0[addToAppearHere]<\/p>\n Znaju kad smo upla\u0161eni \u2013 <\/strong>Jo\u0161 jedna supermo\u0107 koja zavisi od \u010dula mirisa. Ako se upla\u0161ite, va\u0161 ljubimac \u0107e to znati istog trenutka, jer mo\u017ee da nanju\u0161i hormon adrenalin koji se povezuje sa strahom i opasno\u0161\u0107u, i da prepozna karakteristi\u010dan govor tela. Ve\u0107i psi \u010duvari, kao \u0161to su doberman ili rotvajler, odmah \u0107e pojuriti da vas za\u0161tite i odbrane od pretnje, dok \u0107e manji imitirati va\u0161e pona\u0161anje. \u201ePreuze\u0107e\u201c va\u0161 strah, posta\u0107e uznemireni i anksiozni. Mali savet: ukoliko \u017eelite da ih umirite, prvo reguli\u0161ite i umanjite sopstveni strah. Ose\u0107anje smirenosti \u0107e se preneti i na njih.<\/p>\n Znaju kad smo nepravedni \u2013 <\/strong>Kao i brojne druge \u017eivotinje, psi su osetljivi na nepravdu. Sli\u010dno kao i \u0161impanze koje znaju razliku izme\u0111u dobrog i lo\u0161eg, spremne su da kazne pripadnike svoje vrste koji kr\u0161e pravila. Jedno istra\u017eivanje ra\u0111eno u Austriji poku\u0161alo je da testira \u0161ta se desi kad se polovina pse\u0107ih ispitanika nagradi za uspe\u0161no izvo\u0111enje zadatka, a polovina ne dobije ni\u0161ta. Kao \u0161to to ina\u010de biva s decom, psi koji nisu dobili nagradu postali su vidno uznemireni kad su shvatili da su njihove kolege nagra\u0111ene. Po\u010deli su da grebu i nestrpljivo cvile. Me\u0111utim, nisu ba\u0161 u stanju da prave razliku u pogledu veli\u010dine nagrade. Ako jedan pas dobije kobasicu a drugi komad hleba \u2013 oboje \u0107e biti sre\u0107ni i zadovoljni. Ose\u0107aj za nepravdu se ne odnosi samo na materijalno, pa \u0107e tako primetiti i ukoliko je preraspodela vlasnikove ljubavi nepravedna. Zato su ljubomorni kad se pojavi novi ljubimac ili kad se zapostave usled dolaska bebe u ku\u0107u ili novog romanti\u010dnog partnera. Ose\u0107aju da smo ljuti \u2013 <\/strong>Intuicija i osetljivost im omogu\u0107avaju da osete vlasnikov bes, ali problem je \u0161to ne znaju uzrok besa. Ako povisite ton i na\u010dinite tipi\u010dan gest rukom koji ozna\u010dava prekor, prepozna\u0107e da su u nevolji, posta\u0107e submisivni, upla\u0161i\u0107e se ili cviliti. Ali vrlo lako mogu da pome\u0161aju lon\u010di\u0107e i va\u0161 stres i ljutnju pogre\u0161no protuma\u010de kao da je usmerena na njih \u010dak i kad nisu uradili ni\u0161ta lo\u0161e. Posledi\u010dno se desi da promene pona\u0161anje iako za tim nema nikakve potrebe ili da postanu isfrustrirani u nedostatku vlasnikove doslednosti. Va\u017eno je biti odgovoran u njihovom prisustvu, posebno kad smo uznemireni, kako ih ne bismo bespotrebno uznemiravali.<\/p>\n Znaju da li smo dare\u017eljive osobe \u2013 <\/strong>Dare\u017eljivost je usko povezana s dobrotom i pravedno\u0161\u0107u. Pas zna kad ste dare\u017eljivi i altruisti\u010dni a kad sebi\u010dni, i to sve na osnovu tona glasa i prepoznavanja emocija (posebno besa). U istra\u017eivanju u kome su psi posmatrali set glumaca koji dele hranu s besku\u0107nicima ili set glumaca koji besku\u0107nike teraju na agresivan na\u010din, potvrdilo se da nas psi procenjuju na osnovu akcija koje preduzimamo. Kad je isti set glumaca pozvao psa, reagovali su i prilazili samo dare\u017eljivima, dok su agresivnu grupu izbegavali. Psi su dobro\u0107udne \u017eivotinje, pa sli\u010dno o\u010dekuju i od ljudi. Prime\u0107uju dobrotu i uzvra\u0107aju ljubavlju, dok na sebi\u010dnost reaguju strahom ili nedostatkom poverenja.<\/p>\n Znaju da smo u \u017ealosti \u2013 <\/strong>Ne znamo jo\u0161 uvek koliko psi razumeju pojam smrti, ali brojne su pri\u010de o psima koji danima tuguju za svojim vlasnicima ispred prazne ku\u0107e ili groblja. Ukoliko izgubite nekog bliskog, pas razume da ste u \u017ealosti i verovatno \u0107e i sam pro\u0107i kroz period tugovanja. Posta\u0107e jo\u0161 pa\u017eljiviji i vi\u0161e povezan s vlasnikom, a neki \u010dak i zavijaju izra\u017eavaju\u0107i tugu.<\/p>\n Znaju kad nekog ne volimo \u2013 <\/strong>Kad smo sre\u0107ni, na\u0161e telo uspu\u0161ta dopamin i serotonin. Isto se de\u0161ava i kad ugledamo nekog koga ne volimo i ko nam se ne svi\u0111a, samo \u0161to je u pitanju potpuno druga\u010diji set hemijskih supstanci povezanih s mr\u017enjom, prezirom i strahom. Va\u0161 pas detektuje hemijske promene, i nije ba\u0161 odu\u0161evljen osobom koja ih je izazvala. Naravno, veliku ulogu igra i va\u0161 govor tela. Po\u0161to ste vi njihov centar sveta i bezuslovno vas vole i podr\u017eavaju, opona\u0161a\u0107e va\u0161e reakcije i ne\u0107e im se dopasti ljudi koje ne volite.<\/p>\n Pas zna kad se ne mo\u017ee osloniti na nas \u2013 <\/strong>Novije istra\u017eivanje pokazuje da psi prepoznaju kad ih pogre\u0161no navodimo i kad ne mogu da se oslone na na\u0161e signale. Pred grupom od 34 pse\u0107a ispitanika, eksperimentatori su u jednom slu\u010daju pokazivali na kontejner u kome je sakrivena hrana, dok su u drugom slu\u010daju pokazivali na prazan kontejner. Zatim, u drugom delu, svi su uperili prst u ta\u010dan kontejner koji skriva hranu. Me\u0111utim, psi nisu reagovali na signalizaciju grupe eksperimentatora koja ih je u prvoj \u201erundi\u201c prevarila. Koristili su prethodno iskustvo kako bi procenili ko je pouzdan vodi\u010d i na koga mogu da se oslone u budu\u0107nosti. Upravo ova ljudska nepredvidljivost i nedoslednost mo\u017ee kod psa da izazove stres, agresiju i strah. Psi \u010diji su vlasnici skloni nedoslednosti, \u010desto imaju poreme\u0107aje u pona\u0161anju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kuce mogu odli\u010dno da “nanju\u0161e” ljudske emocije i ta\u010dno osete kroz \u0161ta prolazi njihov vlasnik. Kad smo tu\u017eni, pona\u0161aju se kao pravi najbolji prijatelji, a izuzetno su efikasni kao deo <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":251,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-250","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivosti-o-zivotinjama"],"gutentor_comment":0,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/250","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=250"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/250\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":252,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/250\/revisions\/252"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/251"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=250"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=250"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=250"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n<\/strong><\/p>\n