Jo\u0161 uvek su vrlo podeljena mi\u0161ljenja o tome \u0161ta to nama psi govore kad zalaju, ali se svi sla\u017eemo u jednom \u2013 ne\u0161to poku\u0161avaju da nam saop\u0161te<\/p>\n
[addToAppearHere]<\/p>\n
<\/p>\n
Pi\u0161e: dr vet. med. Vladimir Terzin za magazin Pas<\/strong><\/p>\n Kako napreduju saznanja o na\u0161im ku\u0107nim ljubimcima \u2013 medicinska i psiholo\u0161ka \u2013 sve se vi\u0161e javlja \u017eelja da s njima komuniciramo direktno. Naravno, po\u0161to govorimo razli\u010ditim jezicima, to i nije direktno ostvarljivo (bar za sada), ali nau\u010dna saznanja, kao i tehnologija, napreduju.<\/p>\n Jo\u0161 uvek su vrlo podeljena mi\u0161ljenja o tome \u0161ta to nama psi govore kad zalaju, ali se svi sla\u017eemo u jednom \u2013 ne\u0161to poku\u0161avaju da nam saop\u0161te. Obra\u0107aju nam se ili nas o ne\u010demu obave\u0161tavaju ili lajanjem komuniciraju sa svojom vrstom.<\/p>\n Ceo \u017eivotinjski svet komunicira me\u0111u sobom, ali to rade i biljke. Primera radi, ptice imaju veoma razvijen sistem komunikacije. Tako gavranovi imaju preko trista glasovnih signala kojima prenose informacije u svom svetu. Nau\u010dnici koji su prou\u010davali njihovu komunikaciju, tvrde da postoje i glasovni signali koji ozna\u010davaju \u010dak i pravac vetra, kao i vremenske prilike koje ga prate. Samo upore\u0111enja radi, \u010dovek komunicira s tridesetak slova i isto toliko glasova, osim u stanjima stresa kad se taj broj pove\u0107ava i izra\u017eava ose\u0107anja tuge ili radosti.<\/p>\n Lave\u017e ih otkriva<\/strong><\/p>\n Ranije je lajanje tuma\u010deno samo kao \u0161um ili skup zvukova koji psi prizvode bez obzira na raspolo\u017eenje. Danas se ti zvukovi tuma\u010de druga\u010dije i mogu ta\u010dno pokazati o kom psu se radi i kakav je sklop njegove li\u010dnosti. Pas lajanjem mo\u017ee da izrazi tugu ili \u017ealost, radovanje kad sretne nekog poznatog psa ili \u010doveka, glasovi prate i umiljavanje ili najavljuju dolazak hrane. Neki zvuci upozoravaju na dolazak predatora i \u010dak mogu pojasniti drugom \u010dlanu \u010dopora da li se radi o lete\u0107em ili zemaljskom predatoru. Kad \u010duju zavijanje drugog vuka, \u010dopor menja orijentaciju kretanja, \u010dak i formaciju. Ako preti opasnost, oni sabijaju svoj \u010dopor i po\u010dinju da se kre\u0107u bli\u017ee nekom prirodnom zaklonu. Zalaze\u0107i u ovako tanane detalje shvatamo da je njihov sistem komunikacije daleko slo\u017eeniji nego \u0161to se ikada pre toga mislilo.<\/p>\n U osnovi, prema spremnosti na komunikaciju, pse mo\u017eemo podeliti u dve grupe:<\/p>\n \u2013 bu\u010dni psi, koji stalno laju i imaju mnogo toga da ka\u017eu<\/p>\n \u2013 tihi psi ili oni koji malo ili nimalo ne laju.<\/p>\n Bu\u010dni i tihi<\/strong><\/p>\n U prvu grupu spadaju nema\u010dki ov\u010dari, jork\u0161ir terijeri, baseti, mini \u0161nauceri, sibirski haski, aljaski malamut, \u010divava, pomeranac, pin\u010der, bigl, pekinezer. Zanimljivo je napomenuti da se za sibirskog haskija i malamuta ranije smatralo da su \u0107utljivi psi. Rase koje vole da pri\u010daju imaju i druge ekstravertne osobine i vole da se dru\u017ee. Naravno, i njihovo pona\u0161anje najvi\u0161e zavisi od sredine u kojoj su odrasli i od odnosa vlasnika prema njima.<\/p>\n U tihe pse pre svega spadaju labradori, retriveri, doge, ov\u010darski psi kao \u0161to su azijati, \u0161arplaninci, akita inu, terijeri i drugi. O\u010dito je da neki od ovih na\u0161ih \u201e\u0107utolologa\u201c kriju i jedan stepen agresije. Kao primer prikrivene agresije mo\u017eemo navesti i koker \u0161panijela. Ovo je jedini pas o \u010dijoj je agresiji napisana i knjiga. Mo\u017eemo samo konstatovati da izgled i te kako mo\u017ee da prevari.<\/p>\n Osnovna vokalizacija kod pasa jeste izra\u017eavanje sre\u0107e. Ovo ose\u0107anje prati kratko o\u0161tro lajanje koje ponekad mo\u017ee pre\u0107i u neku vrstu piska. Naravno, ovde i telo igra zna\u010dajnu ulogu. Kratko lajanje je i najava ne\u010dijeg dolaska, ali nekog ko je poznat, dok kratko lajanje s malim pauzama zna\u010di upozorenje, tj. dolazak nekog ko je nepoznat. Kratko lajanje s produ\u017eenim zadnjim slogom zna\u010di sre\u0107u zbog dolaska hrane ili najavljuje neki doga\u0111aj koji psu prija, kao \u0161to je izlazak napolje.<\/p>\n Sre\u0107an i tu\u017ean ton<\/strong><\/p>\n Produ\u017eeno lajanje koje na kraju prelazi u cviljenje najavljuje odlazak neke drage osobe ili ose\u0107anje da \u0107e pas ostati sam, dok potmulo i isprekidano lajanje izra\u017eava nezadovoljstvo, recimo hranom ili uslovima u kojima se pas na\u0161ao.<\/p>\n Agresija se glasovno uvek izra\u017eava kroz re\u017eanje. Ono mo\u017ee biti odbrambeno, kad pas poku\u0161ava da otera opasnost i takva vrsta re\u017eanje je potmula i ti\u0161a. Jako re\u017eanje je uvek upozorenje pred napad i pas ima povijen stav koji omogu\u0107ava skok.<\/p>\n Zavijanje je jo\u0161 jedan od osnovnih komunikacionih glasova i skoro uvek izra\u017eava tugu ili upozorenje. Tako\u0111e, nau\u010dnici koji se bave tuma\u010danjem glasova kod pasa tvrde da je ovaj vid komunikacije skoro uvek izazvan nekom vrstom straha i nesigurnosti. Prime\u0107eno je da je zavijanje veoma \u010desto kad poku\u0161avaju da pevaju prate\u0107i neku melodiju.<\/p>\n Potrebno je nagasiti da psi imaju i svoju boju glasa, i da ih i po tome mo\u017eemo prepoznati, a i verovatno je da se osim mirisa i oni me\u0111usobno prepoznaju po glasu jer su sluh i njuh njihova osnovna \u010dula. Zanimljivo je da i vlasnici prepoznaju svoje pse po glasu iako ih ne vide. Pri tome vlasnici tako\u0111e prepoznaju i emociju svog ljubimca na osnovu lajanja (ugro\u017eenost, radost, spremnost na igru i tako dalje). Studije koje su ra\u0111ene u svrhu diferencijacije tipova lajanja pokazale su da i u okviru lajanja postoje suptipovi glasova za odre\u0111eni broj informacija, pogotovo kod pasa koji su pro\u0161li osnovne treninge odbrane i napada, kojima ovi psi najavljuju pojavu nekoga koga poznaju ili javljaju dolazak nepoznate osobe.<\/p>\n U ovoj oblasti, koja je jo\u0161 uvek u povoju, postoje naravno i mnoge nedoumice. Istra\u017eivanja pokazuju da \u010dak i ljudi koji nemaju pse i nisu nikad bili u dodiru s njima, mogu pravilno da tuma\u010de osnovne signale lajanja. Ovaj zaklju\u010dak sugeri\u0161e da je jezik sisara u jednom svom delu univerzalan i da je zajedni\u010dki za sve vrste sisara koji imaju sposobnost da proizvode zvuk. Ovakav stav samo dokazuje da postoji zajedni\u010dko genetsko poreklo zvukova i da svi sisari proizvode veoma sli\u010dne glasove za odre\u0111enu vrstu emocija. Mo\u017eda je i ovo jedan od razloga za\u0161to ljudi koji su otu\u0111eniji od svoje sredine biraju za ku\u0107ne ljubimce pse koji su vi\u0161e skloni lajanju. Izgleda da je ipak potreba za komunikacijom jedna od najprimarnijih u svetu sisara.<\/p>\n BU\u010cNI PSI:<\/strong><\/p>\n nema\u010dki ov\u010dari<\/p>\n jork\u0161ir terijeri<\/p>\n baseti<\/p>\n mini \u0161nauceri<\/p>\n sibirski haski<\/p>\n aljaski malamut<\/p>\n \u010divava<\/p>\n pomeranac<\/p>\n pin\u010der<\/p>\n bigl<\/p>\n pekinezer<\/p>\n TIHI PSI:<\/strong><\/p>\n labradori<\/p>\n retriveri<\/p>\n doge<\/p>\n ov\u010darski psi<\/p>\n akita inu<\/p>\n terijeri<\/p>\n Izvor petmagazine.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Jo\u0161 uvek su vrlo podeljena mi\u0161ljenja o tome \u0161ta to nama psi govore kad zalaju, ali se svi sla\u017eemo u jednom \u2013 ne\u0161to poku\u0161avaju da nam saop\u0161te [addToAppearHere] Pi\u0161e: <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1428,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-1427","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivosti-o-zivotinjama"],"gutentor_comment":0,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1427","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1427"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1427\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1429,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1427\/revisions\/1429"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1428"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1427"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1427"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.petandshop.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1427"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}