Nakon vi\u0161e od 50 godina zebnje da su \u00a0novogvinejski divlji psi izumrli i nestali sa svog prirodnog stani\u0161ta, stru\u010dnjaci su kona\u010dno potvrdili postojanje odre\u0111enog broja zdravih pasa ove vrste u jednoj od najnegostoljubivijih regija na svietu.<\/p>\n
<\/p>\n
DNK analizom je potvr\u0111eno da su ovi drevni psi jedni od najstarijih vrsta pasa na svetu. Poseta \u00a0planinskoj regiji Nove Gvineje zavr\u0161io je kolekcijom vi\u0161e od 100 fotografija \u010dopora u kojem je bilo bar 15 pasa. Godinama su \u017eiveli u izolaciji daleko od ljudi.<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de njihovog karakteristi\u010dnog zavijanja, jako su sli\u010dni novogvinejskim psima peva\u010dima. Njihovo zavijanje je sli\u010dno zavijanju vukova. Kada jedan pas po\u010dne zavijati, obi\u010dno mu se drugi pridru\u017ee razli\u010ditim visokim tonovima. Zlatnocrvene su boje s ponekad belim mrljama na grlu, stopalima i vrhu repa.<\/p>\n
Stru\u010dnjaci koji su otkrili ove divlje pse, uspeli su da do\u0111u do primeraka njihovog izmeta \u0161to im je pomoglo u daljem istra\u017eivanju. Analizom je dokazana njihova povezanost i sli\u010dnost s australijskim dingom i novogvinejskim psima peva\u010dima.<\/p>\n
Istra\u017eivanja o ovim drevnim psima se nastavljaju, a vi\u0161e informacija o njima mo\u017ee se o\u010dekivati u slede\u0107ih nekoliko meseci. Stru\u010dnjaci su optimisti\u010dni i smatraju da bi ova pasmina opet mogla da se pro\u0161iri, kao i da bi se u narednih nekoliko decenija njihov broj mogao ponovo pove\u0107ati.<\/p>\n