DOKTOR VETERINARSKE MEDICINE VLADIMIR TERZIN, IDEJNI TVORAC STRATEGIJE ZA ZBRINJAVANJE NAPUŠTENIH PASA
Čopor pasa lutalica, koji vas presretnu na povratku sa prijatnog večernjeg izlaska, može da vam upropasti ceo doživljaj. Na sreću, ovakve situacije su na ulicama Beograda i ostalih gradova Srbije sve ređe, jer se od 2009. godine u svrhu kontrole populacije napuštenih pasa primenjuje kastriranje, imunizacija i zbrinjavanje u specijalizovanim prihvatilištima, azilima.
– Kastriran pas nije agresivan, i nije vođen instiktom da se okuplja u čoporu – kaže u razgovoru dr Vladimir Terzin.
Doktor veterinarske medicineTerzin je najzahvalniji sagovornik o temi pasa lutalica u glavnom gradu, ne samo kao beogradski veterinar koji ima privatnu praksu već punih 25 godina, već je u periodu od 2009. do 2012. godine bio idejni tvorac strategije za zbrinjavanje napuštenih životinja kao funkcioner gradske vlade, tačnije kao pomoćnik gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove Beograda, u sektoru zoohigijena.
Eutanazija – loš pristup
– Do 2009. godine problem napuštenih pasa rešavao se njihovim hvatanjem i eutanazijom, odnosno usmrćivanjem, što je i dalje praksa u većini evropskih zemalja – nastavlja naš sagovornik. – Međutim, moje kolege, koje je okupila tadašnja gradska uprava, i ja smatrali smo da eutanazija nije dobar pristup, ni kad je reč o dobrobiti životinja, a istovremeno se pokazalo i da nije efikasan način u kontrolisanju populacije ovih životinja na ulicama.
Ove, ne tako davne 2009. godine, Veterinarski fakultet u Beogradu utvrdio je da na ulicama gradskih i prigradskih opština ima oko 11 hiljada lutalica. Kako objašnjava Vladimir Terzin, to nije broj koji zabrinjava, koliko se o njemu priča. Zabrinjavajuće je da su 80 odsto njih vlasničkog porekla, što je podatak do kojeg su došle evropske studije iz domena ove problematike.
– Praksa da vlasnik svog ljubimca izbaci na ulicu kad mu dosadi, ne može o njemu više da brine ili, što bi se reklo, ima pametnija posla, nije retkost, ne samo kod nas već i u svetu – priča dr Terzin. – Tako pas dospeva na ulicu. Drugi čest slučaj napuštenog psa jeste da on ima dvorište u kojem redovno boravi i gde ga hrane, ali veći deo vremena provodi lutajući po ulicama, gde često dolazi do slučajnog parenja i nastanka novih napuštenih štenaca. Osim ova dva najčešća izvora lutalica, odnosno napuštenog psa, širenju njihove populacije doprinosi i nekontrolisano parenje vlasničkih pasa, jer, usled nemogućnosti zbrinjavanja novooštenjenih, nije retkost da ih vlasnici izbace na ulicu. Najveća nevolja ove pojave jeste u tome što pas, poreklom od vakcinisanih roditelja, ima životni vek od tri do pet godina, ako je napušten u prirodi, dok štenad lutalica, usled slabog imuniteta, u 95 odsto slučajeva ne doživi ni godinu usled infekcija, parazita, trovanja i sličnog.
Kontrola vlasničkih pasa
Naš sagovornik dalje objašnjava kako ne čudi da je susedna Hrvatska nedavno uvela zakonsku obavezu sterilisanja ili kastriranja vlasničkog psa suzrasta do godine. U suprotnom, svako ko želi potomstvo svog ljubimca, mora da se registruje kao odgajivač.
– Kontrola vlasničkih pasa od suštinskog je značaja za kontrolisanje populacije lutalica. Iz tog razloga smo i uveli obavezno čipovanje pasa, jer kad se pročita čip, znamo da nema napuštene životinje, već je vlasnik neodgovoran. Prema nekim procenama, u Beogradu ima oko 350 hiljada kućnih ljubimaca, od toga gotovo 80 odsto su upravo psi, a registrovanih, odnosno čipovanih pasa ima samo 120 hiljada! – upozorava dr Terzin i dodaje da su upravo ovi neregistrovani beskrajni izvor takozvanih lutalica.
Veterinarski inspektori i komunalci
Pravo da vas na ulici zaustave i provere da li je pas čipovan i vakcinisan imaju samo ovlašćeni veterinarski inspektori, kojih za teritoriju grada Beograda ima tridesetak. Komunalna policija nadležna je za poštovanje Pravilnika o držanju kućnih ljubimaca na teritoriji grada Beograda i pozivaju se u slučajevima kada pas uznemirava lajanjem, drži se u zajedničkim prostorijama ili u kućici koja ometa komšije, i drugim sličnim situacijama. U slučajevima trovanja i drugog načina ubijanja psa odgovorna je policija, jer je ovaj čin po zakonu krivično delo.
Eutanazija ili kastriranje?
Začudio nas je podatak koji je izneo dr Terzin da većina evropskih zemalja primenjuje eutanaziju u svrhu kontrole napuštenih životinja, dok se u Srbiji primenjuje humaniji pristup – kroz praksu sterilizacije, imunizacije i zbrinjavanja lutalica, jer je to efikasan način kontrolisanja njihove populacije. Šta je finansijski opravdanije rešenje?
– Eutanazija je podjednako skup postupak kao i sterilizacija, imunizacija i zbrinjavanje lutalica, jer čin eutanazije znači primenu skupih supstanci, uz koje se dodaju i troškovi uklanjanja tela usmrćenih životinja. Osim toga, tim stručnjaka koji je radio na strategiji zbrinjavanja napuštenih životinja, smatrao je da eutanazija nije humano rešenje, jer nema razloga ubijati životinju, sva živa bića imaju svoje mesto u biološkom i ekološkom sistemu – kategoričan je dr Terzin.
Parisko iskustvo
Većina naših građana imaju pogrešnu viziju da evropski gradovi imaju efikasnije načine u suzbijanju pasa lutalica na ulicama. U to nas uverava veterinar Vladimir Terzin.
– U svim gradovima postoji ovaj problem, a razlika je samo u veličini grada, pa samim tim i uočljivosti napuštenih životinja. S tim u vezi, naš sagovornik ističe da je interesantna praksa grada Pariza koji je izdvajao određena novčana sredstva beskućnicima da bi brinuli o nekoliko napuštenih životinja, a istovremeno su u gradu označili posebna mesta gde može da se ostavlja hrana za pse i mačke lutalice.
Autor teksta : Ivana Kovačić , ZOV
